ЗЛОУПОТРЕБА НАУКЕ У ПОЛИТИЧКЕ СВРХЕ
Бошко В. Поповић, Живан Ристић, Милорад Миловановић
- Постојаност Diagnоsis Zagrabiensis -
Пошто се данас много говори о „конструисању стварности“, поготово у дискусијама о односу теорије с историјом, не можемо заобићи личност оног ко конструише реалност, нити личност уопште. Нас садa занима само научник што не значи да ниподаштавамо остале сачиниоце целог подухвата. Ако је човек одговоран делатник, чинитељ (агент), онда не би требало да подлеже грешки распарчавања и слободног, произвољног конструисања, поготово то не би смео да допусти себи научник за којег се све чешће каже да је свој најважнији и најодговорнији инструмент у истраживању.
Пре више година уочили смо да понеке дијагнозе постављене српском народу пате од тешких методолошких грешака па до злонамерних психоисторијских одступања од проверљивих чињеница и података. Претпоставка да је реч о случајним, ненамерним заблудама није одржива, по томе што смо били у прилици да се уверимо да са разних страна исте дијагнозе долазе. Пошто се Homo Epistemicus, Homo Moralis и Homo Politicus удаљују један од другог дугим и убрзаним корацима, потреба за постављањем дијагнозе дијагностичарима је и с те стране неодложна. Методолошке, историографске грешке и пропусти разних дијагностичара подупрте теоријским и идеолошким, неодољиво указују на орални лик свих оних који настављају изворну Diagnosis Zagrabiensis.
